Ispričaj mi priču...

субота, 08. септембар 2018.

Trnova Ružica

Pismeni sastav is srpskog jezika na temu lektire "Trnova Ružica", Braća Grim:


    Nekada davno živeli su car i carica koji su želeli, ali nisu mogli da imaju dece.
   Jednom dok se carica kupala iz vode je iskočila žaba i rekla joj da će roditi ćerku. To se i ostvari. Car je bio presrećan što je dobio tako lepu i slatku ćerkicu da je organizovao veliku zabavu. Na nju je pozvao svoje rođake, prijatelje, poznanike i vile. Međutim nije pozvao sve vile jer nije imao dovoljno zlatnih tanjira. Zato je jedna ostala kod kuće. Kada se zabava završila, vile su počele da poklanjaju svoje lepe darove. Kada je još jedna ostala da kaže svoje, uđe ona trinaesta. Bila je sva namrgođena i ljuta. Bacila je kletvu na princezu da će se ubosti na vreteno u svojoj petnaestoj godini i pasti mrtva te ode. Dvanaesta je rekla svoju žeju i tako ublažila kletvu. Car i carica su radi bezbednosti svoje ćerke spalili sva vretena u carstvu. Došao je i taj dan, princezin petnaesti rođendan. Baš tog dana car i carica nisu bili tu, a princeza je razgledala sve sobe u zamku koliko je god želela. Dok je razgledala došla je do nekih vrata visoko u kuli. U toj maloj sobici je sedela baka i tkala za vretenom. Princeza nije znala šta je to pa je pitala bakicu da li i ona može da proba i baka joj dozvoli. Ćim je sela za vreteno ona se ubode i pade u krevetitimepočne stogodišnji san. U tom ternutku svi u dvorcu su zaspali. Godinama tako sve se više širile glasine o predivnoj Trnovoj Ružici. Mnogi prinčevi su dolazili da je spasu, ali bi ih zadržala velika trnova ograda i svi bi umirali na njoj. Došao je jedan hrabar princ i uspeo da prođe kroz trnovu ogradu. Otišao je do kule u kojoj je spavala devojka. On se sagnuo i poljubio. Čim ju je poljubio ceo dvorac se probudio. Svi su bili srećni, zadovoljni i pobedu su proslavili venčanjem princeze i princa.
     Zla vila ništa nije postigla time što je proklela princezu i za malo uništila njen život.
 
autor: Nevena J.
decembar 2012.
IV razred osnovne škole

Opširnije

среда, 14. фебруар 2018.

Drvo Ljubavi

Bilo jednom jedno drvo. Ne znam koje beše. Bilo je to moje drvo. Nisam ga ja posadila, niti je raslo u mom vrtu. Ali, bilo je moje. 
Ispod njega je bila jedna klupa. Bila je to moja klupa. Nisam je ja napravila, niti je bilo ispred moje kuće. Ali, bila je moja. 
Baš kao i drvo.
Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Danju i noću, po suncu i kiši, sa osmehom na usnama i suzom u oku. Bila sam tu. Sedela, ležala na klupi i pričala mom drvetu. Znalo je sve tajne o meni i nikada ih nikom nije ispričalo. 
Sve oko njega bilo je setno i zapušteno. Spomenici podignuti herojima nekog doba, na koje smo kao deca polagali cveće, tonuli su u sivilo nekog novog rata koje će roditi neke nove heroje, kojima će jednog dana biti podignuti neki novi spomenici. Nepokošena trava krila je ostatke nekog drugog sveta koji se ušunjao i oterao moje bezbrižno detinjstvo i doneo neku divlju mladost. 
A ono je prkosilo svima, ponosno stremeći ka visinama. Ponekad bih se i popela na njega ali bilo me je strah da odem visoko. Ne zbog visine, ne zbog pada, već koliko god sam želela da me grli, toliko sam se bojala da ga ne povredim. Volela sam to drvo. Bilo je moje sklonište, moja snaga, moj prijatelj. 
Prolazile su godine, pa i decenija cela dok nisam srela njega i upoznala ga sa mojim drvetom. Razumeli su se na prvi pogled. Bila sam srećna. Dolazila sam sama, dolazila sam sa njim. Uživali smo u kutku mog detinjstva i mladosti i naše zrelosti.
A onda je jednog dana neko rešio da spomeniku vrati stari sjaj. Nisam bila srećna. Znala sam da će svetlost koja tu uđe privući neke tuđe oči i ruke, koje će gledati i grliti moje drvo. 
Pogrešila sam. Neke tuđe oči ga jesu videle, ali ga tuđe ruke nisu zagrlile, već posekle. Ni klupe više nije bilo tu. Nije se uklapalo u neku novu razglednicu koju su slikali. Moje drvo će zauvek ostati na razglednici mog sećanja. 

Za ovaj dan ljubavi jedno drvo ljubavi

A kako ga napraviti pročitajte ovde: Drvo ljubavi DIY





Opširnije

понедељак, 30. октобар 2017.

Jesenji pejzaž


Pismeni sastav is srpskog jezika na temu "Jesenji pejzaž": 

 Jesen je čarobno godišnje doba. Njene boje su sa njom došle u žutom automobilu.
   Sa drveća pada zlatno-žuto lišće. Takođe: narandžasto, crveno, bron, a ponegde se nađe i zeleni listić. Vetar sa svim tim lišćem igra predivnu igru, valcer. Radosna publika najrazličitijeg drveća njiše se u ritmu valcera. Deca koja se igraju po šuškavom lišću kvare tu divnu melodiju. Ona odlaze u svoje kuće jer ih mami miris zrelih, crvenih jabuka i žutih krušaka. Bake i mame kupuju sočne crvene paprike i paradajz za zimnicu, a dede i tate beru grožđe i prave vino i rakiju. Biva sve hladnije i mi se toplije oblačimo. Grejemo se kraj kamina uz šolju toplog čaja ili kakaoa. Bašte izgledaju potpuno uništene. Ptice selice su se odselile na jug, u toplije krajeve. Životinje se spremaju za zimski san.
     Jesen je čarobna i tako bajna. Vetrovi, boje i hladnije vreme kazuju da ti je jesen pokucala na vrata.

     Foto: EllaOllivera/privatna arhiva
autor: Nevena J.
oktobar 2012.
IV razred osnovne škole

Opširnije

понедељак, 02. новембар 2015.

Nevena

"Ako bude devojčica kako će se zvati?" - upitala sam.
Ređao je imena. Nisu mi se dopadala. Baš ni jedno. Ali ni moji predlozi se nisu dopali njemu.
Šta da radimo?
Zovemo u pomoć crkveni kalendar. Imamo i prošlogodišnji. Svakom po jedan.
Podvućićemo ženska imena koja nam se dopadaju. Uporedićemo kalendare. Napraviti spisak imena koja se poklapaju kod oboje i izabrati jedno.
Nije bilopotrebe jer se umnoštvu podvučenih imena poklopilo samo jedno.
NEVENA
Naša ćerka je dobila ime!

*****

A kao što je moja baka isheklala deo štafira za mene, tako sam i ja odlučila da ponešto isheklam i za svoju decu. Prvo sam uradila stolnjak za kafe-sto za moju princezu, moj život, moju Nevenu što možete videti na blogu RukotvorinElla odnosno na linku: Stolnjak "Nevena"

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva
Opširnije

уторак, 08. септембар 2015.

"Preljuba" - Paulo Koeljo

“Svakog jutra kada otvorim oči i ugledam ono što zovu „novi dan“, dođe mi da ih odmah zatvorim i ne ustanem iz kreveta. Ali mora se.
Imam divnog muža, ludo zaljubljenog u mene, koji je uz to i vlasnik uglednog investicionog fonda i koji se svake godine – protivno njegovoj volji – pojavljuje na spisku trista najbogatijih ljudi u Švajcarskoj koju sastavlja časopis Bilan.
Imam dvoje dece, svoju „svrhu postojanja“ (kako kažu moje drugarice). Rano ujutru im služim doručak i odvodim ih u školu – pet minuta peške od kuće – gde imaju celodnevnu nastavu, tako da ja mogu da radim i planiram svoje vreme. Posle časova o njima se brine dadilja Filipinka, dok se muž i ja ne vratimo kući.
Volim svoj posao. Priznata sam novinarka u uglednim dnevnim novinama koje se mogu kupiti u skoro svim trafikama u Ženevi, gradu u kojem živimo.
Jednom godišnje odlazim na odmor s porodicom, naj­ češće na rajska mesta s divnim plažama, u „egzotičnim“ zemljama gde je lokalno stanovništvo siromašno, što čini da se mi osećamo još bogatiji, privilegovaniji i zahvalniji za sve dobro što nam je život pružio.
Još se nisam predstavila. Drago mi je, zovem se Linda. Imam trideset jednu godinu, visoka sam sto sedamdeset pet santimetara, teška šezdeset osam kilograma i obla­čim se u najskupljim radnjama koje postoje (zahvaljujući bezgraničnoj darežljivosti moga muža). Kod muškaraca izazivam požudu, a kod žena zavist.
Međutim, svakog jutra kada otvorim oči i ugledam ovaj idealni svet o kojem svi sanjaju a malo njih uspe da ga osvoji, znam da će mi dan biti poražavajući.”

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Šta reći nakon ovakvog početka romana?
Čudno je kako neko ko ima sve nije srećan. Ta težnja da se uvek ima više ili možda buržujska razmaženost da se ima sve, pa i ono zabranjeno, nedozvoljeno ili pak čista dosada uljuljkana svakodnevicom. Da se razbije monotonija. Kriza srednjih godina?
Kakav je to klik koji se dogodi u glavi kada si spremna da rizikuješ savršen život uz mogućnost da sve to izgubiš. Neverovatno je kako su Lindu poneli želja i strast da je potpuno izgubila glavu, ponos, sebe… ne ceneći ono što ima i rizikujući da izgubi sve. Gde je granica?
Nikada nisam razumela zašto ljudi varaju. To nikada ne završi dobro i uvek neko ostane povredjen, tužan, razočaran, besan.
Pokušavala sam da razumem Lindu, ali me je mnogo više nervirala svojim ponašanjem.
Ne znam.

Knjiga je interesantna, intrigantna i provokativna.

Vredi pročitati!

Ako je ne pročitate u jednom dahu onda Vam je potreban "corner bookmarker" u obliku srca.
Evo kako da ga napravite: Obeleživač stranica u obliku srca - Bookmarker

Opširnije

Scrapbook by Ella

Appliances (1) Baked rolls (1) Blog Award (1) Books (1) Bread (1) Crochet (1) Daddy (3) DIY (2) EllaOlivera (3) Handmade (2) Holidays (1) Kids Empire (10) Nailfie (1) Pizza (1) Poetry (1) Recipes (1) Story (42)
Омогућава Blogger.

© Ispričaj mi priču... , AllRightsReserved.

Designed by ScreenWritersArena